[ Pobierz całość w formacie PDF ]
ruci. Potom ga je protreslo brzo, zveketavo aiatanje. Bilo je toliko glasno da
ga nije osetio kao zvuk, ve� kao silu, kao kada te ne�ija pesnica udari po
uvetu.
On se zatetura i udalji, dok mu utrnuli prsti ispustiae kleata. �lanovi
Porodice zajaukaae i pokriae uai. Svi su se sasuljali sa Veatakovog tela,
udaljavaju�i se uz bolne uzvike.
Kilin duboko udahnu, gotovo oaamu�en. Njegovi �ulni centri bili su za
trenutak prezasi�eni. On udahnu poja�ani miris moausa, ulja i smrdljivu
gor�inu hemijskog otpada, pa povika u gotovo nemom, sivom svetu. "Prokletstvo!
`ta je eksplodiralo?"
Niata. To nije bio zvuk, mada priznajem da tvoj/naa nervni sistem viae
ne pravi dovoljno precizne razlike. (Neophodno prilago�avanje, na ~alost, ali
pri tom je izgubljena izvesna fina nijansa u osetljivosti).
`ta, do �avola..."
Kroz pe�inu je odjekivao hor jauka.
Bio je to sna~an elektromagnetni signal. I ja sam uhvatio njegov odjek.
Pretpostavljam da sadr~i tipi�an otisak Veatakove li�nosti, njegovo nakupljeno
(mada precizno obra�eno, liaeno viakova, zadivljuju�e sre�eno) znanje.
Kilin zatrepta. "`t... zaato?"
Veatak ga je poslao svojoj ku�i. Sa�uvao je, moglo bi se re�i, svoje
nasle�e. Sada mo~e da umre.
Kilin se otetura nazad do Veatakovog leaa, dok mu je u glavi zvonilo.
Jezik mu je bio nesiguran, dok su o�i pokuaavale da se usredsrede. on podi~e
kleata i dota�e njima jezgro.
"Hej! Ovde viae nema struje."
Mrtvi nose svoje tajne sa sobom.
"Sve?"
Sve ato bi suparni�koj civilizaciji maaki moglo da bude od koristi.
Podatke o njegovom podru�ju, ili o raznim maainama sa kojima se ovaj Veatak
susretao. Mo~da i veatine koje je stekao. I, naravno, odlomak li�nosti koju je
to iskustvo stvorilo u ovako naprednoj maaki.
Kilin nije razumeo gotovo niata od toga, ali nije se ni potrudio da
pita. Pitanje bi samo povuklo novo beskona�no blebetanje u njegovom umu. Mogao
je da �uje Arturov originalni glas, prili�no negovan i ~enskast, ali br~i nego
ato bi stvarni ljudi mogli da govore. Kada bi prizvao nekog Aspekta, ovaj bi
mu sedeo u umu kao majmun na ramenu. �avrljao bi, pru~ao tehni�ku pomo�, a
Kilin je iza tog usa�enog znanja nazirao i oblik karaktera li�nosti, baa kao
da se neko nalazio u istoj sobi sa njim.
"Mo~emo li iata da spasemo?"
Da vidimo... probaj onaj stimklat tamo.
Kilin nije imao predstavu ata bi mogao da bude 'stimklat'. Artur je to
osetio dok je uobli�avao re�, pa je stvorio i treperavu zelenu ta�ku kraj
metalnog dela sa izbo�enim ivicama. Kilin je pratio vodove i u�inio ono ato je
Arturova zelena simulacija nalagala. Za trenutak je, negd iza uaiju, osetio
brzi nalet zadovlljstva-bola.
"`ta je to?"
Neato od Veatakovih nedavnih se�anja, rekao bih. Mogli bismo da u njemu
potra~imo podatke.
"Hejbre, ja sam ve� pomalo umoran."
Zapravo mu je bilo dosadno. Bilo mu je jasno da je i Artur toga svestan,
ali neato ga je ipak teralo da bude u�tiv sa Aspektom. Na kraju krajeva, Artur
mu je bio predak.
Pa, onda se odmaraj. Ja �u ovo prevesti sa mehani�kog jezika i kasnije
�u ti pokazati rezultate.
Kilin se nije odmarao, mada je tako izgledao. Povukao se na mahovinasti
jastuk sme�eg organo-otpatka i izvukao malu plo�u memorijskog �ipa. Bila je
stara i imala je pukotine i ulubljenja od upotrebe, iako se za bledi
polilitijum tvrdilo da je viae nego ve�an.
Danima je razmialjao o ovome. Naro�ito je �eznuo za njom u ledenim
no�ima, kada je Porodica bivala primorana da spava na tvrdom tlu ispod neba
posutog zvezdama. Tada bi se zagledao u narand~aste, zelene i plavovrele ta�ke
svetlosti, kojih je bilo na stotine hiljada, rasutih poput dragulja u ulju, i
koje su treperile od zra�enja ato je poticalo od oreola praaine i gasova.
Zra�ile su obilnom svetloa�u, dovoljnim za hodanje, �ak i �itanje - samo da je
iko u Porodici mogao da �ita neato viae od obi�nih brojeva i neato malo
aifrovanih uputstava o maakama.
Bila je to jedina no� za koju je ikada znao, dobro doala polutama posle
zaslepljuju�eg duplodana punog svetlosti Jeda�a i Deniksa, zvezda njihove
planete. Ipak, i od nje je be~ao kad god je mogao. U uto�iate starih, mrtvih
vremena.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
