[ Pobierz całość w formacie PDF ]
ruci. Potom ga je protreslo brzo, zveketavo aiatanje. Bilo je toliko glasno da
ga nije osetio kao zvuk, veæ kao silu, kao kada te neèija pesnica udari po
uvetu.
On se zatetura i udalji, dok mu utrnuli prsti ispustiae kleata. Èlanovi
Porodice zajaukaae i pokriae uai. Svi su se sasuljali sa Veatakovog tela,
udaljavajuæi se uz bolne uzvike.
Kilin duboko udahnu, gotovo oaamuæen. Njegovi èulni centri bili su za
trenutak prezasiæeni. On udahnu pojaèani miris moausa, ulja i smrdljivu
gorèinu hemijskog otpada, pa povika u gotovo nemom, sivom svetu. "Prokletstvo!
`ta je eksplodiralo?"
Niata. To nije bio zvuk, mada priznajem da tvoj/naa nervni sistem viae
ne pravi dovoljno precizne razlike. (Neophodno prilagoðavanje, na ~alost, ali
pri tom je izgubljena izvesna fina nijansa u osetljivosti).
`ta, do ðavola..."
Kroz peæinu je odjekivao hor jauka.
Bio je to sna~an elektromagnetni signal. I ja sam uhvatio njegov odjek.
Pretpostavljam da sadr~i tipièan otisak Veatakove liènosti, njegovo nakupljeno
(mada precizno obraðeno, liaeno viakova, zadivljujuæe sreðeno) znanje.
Kilin zatrepta. "`t... zaato?"
Veatak ga je poslao svojoj kuæi. Saèuvao je, moglo bi se reæi, svoje
nasleðe. Sada mo~e da umre.
Kilin se otetura nazad do Veatakovog leaa, dok mu je u glavi zvonilo.
Jezik mu je bio nesiguran, dok su oèi pokuaavale da se usredsrede. on podi~e
kleata i dotaèe njima jezgro.
"Hej! Ovde viae nema struje."
Mrtvi nose svoje tajne sa sobom.
"Sve?"
Sve ato bi suparnièkoj civilizaciji maaki moglo da bude od koristi.
Podatke o njegovom podruèju, ili o raznim maainama sa kojima se ovaj Veatak
susretao. Mo~da i veatine koje je stekao. I, naravno, odlomak liènosti koju je
to iskustvo stvorilo u ovako naprednoj maaki.
Kilin nije razumeo gotovo niata od toga, ali nije se ni potrudio da
pita. Pitanje bi samo povuklo novo beskonaèno blebetanje u njegovom umu. Mogao
je da èuje Arturov originalni glas, prilièno negovan i ~enskast, ali br~i nego
ato bi stvarni ljudi mogli da govore. Kada bi prizvao nekog Aspekta, ovaj bi
mu sedeo u umu kao majmun na ramenu. Èavrljao bi, pru~ao tehnièku pomoæ, a
Kilin je iza tog usaðenog znanja nazirao i oblik karaktera liènosti, baa kao
da se neko nalazio u istoj sobi sa njim.
"Mo~emo li iata da spasemo?"
Da vidimo... probaj onaj stimklat tamo.
Kilin nije imao predstavu ata bi mogao da bude 'stimklat'. Artur je to
osetio dok je uoblièavao reè, pa je stvorio i treperavu zelenu taèku kraj
metalnog dela sa izboèenim ivicama. Kilin je pratio vodove i uèinio ono ato je
Arturova zelena simulacija nalagala. Za trenutak je, negd iza uaiju, osetio
brzi nalet zadovlljstva-bola.
"`ta je to?"
Neato od Veatakovih nedavnih seæanja, rekao bih. Mogli bismo da u njemu
potra~imo podatke.
"Hejbre, ja sam veæ pomalo umoran."
Zapravo mu je bilo dosadno. Bilo mu je jasno da je i Artur toga svestan,
ali neato ga je ipak teralo da bude uètiv sa Aspektom. Na kraju krajeva, Artur
mu je bio predak.
Pa, onda se odmaraj. Ja æu ovo prevesti sa mehanièkog jezika i kasnije
æu ti pokazati rezultate.
Kilin se nije odmarao, mada je tako izgledao. Povukao se na mahovinasti
jastuk smeðeg organo-otpatka i izvukao malu ploèu memorijskog èipa. Bila je
stara i imala je pukotine i ulubljenja od upotrebe, iako se za bledi
polilitijum tvrdilo da je viae nego veèan.
Danima je razmialjao o ovome. Naroèito je èeznuo za njom u ledenim
noæima, kada je Porodica bivala primorana da spava na tvrdom tlu ispod neba
posutog zvezdama. Tada bi se zagledao u narand~aste, zelene i plavovrele taèke
svetlosti, kojih je bilo na stotine hiljada, rasutih poput dragulja u ulju, i
koje su treperile od zraèenja ato je poticalo od oreola praaine i gasova.
Zraèile su obilnom svetloaæu, dovoljnim za hodanje, èak i èitanje - samo da je
iko u Porodici mogao da èita neato viae od obiènih brojeva i neato malo
aifrovanih uputstava o maakama.
Bila je to jedina noæ za koju je ikada znao, dobro doala polutama posle
zaslepljujuæeg duplodana punog svetlosti Jedaèa i Deniksa, zvezda njihove
planete. Ipak, i od nje je be~ao kad god je mogao. U utoèiate starih, mrtvih
vremena.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]